Potrebno edninstvo i lojalnost od diasporata

Collapse
X
 
  • Filter
  • Time
  • Show
Clear All
new posts
  • George S.
    Senior Member
    • Aug 2009
    • 10116

    Potrebno edninstvo i lojalnost od diasporata

    Potrebno edninstvo i lojalnost od diasporata

    za re{avawe na ustavnoto ime



    od Janko Tomov, Brizben, Avstralija, 8 Noemvri, 2009

    [email protected]



    Lisabonskiot dogovor, ke ja menuva strukturata na aktivnosta i organizaciona postavenost na evropskata Unija so nejzinite tela i komisii. Toa e prilika za makedoncite i za Republika Makedonija, da go za~uva identitetot i ustavnoto ime.

    Taka, so tie glavni promeni, kade e vklu~eno i zaminuvaweto na dosega{nite zna~ajni lideri na komisii, odbori i sli~ni tela koi nalo`uvaa da se smeni ustavnoto ime, kako uslov za po~nuvawe na pregovori za zaclenuvawe vo EU i kade ke bide nazna~uvawe na novi lideri, ke treba poaktivno i postudiozno i polojalno, makedonskata diaspora, da u~estvuva vo podr`uvaweto na vladata na Republ;ika Makedonija, vo pocelishodno soo~uvawe i re{avawe na novo-nastanalite predizvici, vo polza na makedoncite i na Makedonija.

    [to treba da znaeme i da pravime nie makedoncite od Avstralija, a po mo`nost i od svetot, za da pomogneme na vladata na Republika Makedonija da go so~uva ustavnoto ime i makedonskiot identitet?

    Prvenstveno da gi imane kontaktite so vladata i nejzinite institucii, pri {to glavno treba da gi koristime uslugite na Direkcija za Iseleni{tvo na Republika Makedonija.

    So pravosilstvoto na lisabonskiot dogovor, dosega{nata funkcija Pretsedatel na sovetot na E U, so mandat vo traenje od 6 meseci, vo idnina ke bide dve ipol godini.Toa zna~i deka toa ke bide glavnata li~nost na EU, koja ke vlijae avtoritativno, kon site pozna~ajni odluki na unijata.

    Isto taka za da ima pojako zna~ewe vo komisiite, kako funkciite {to gi vodea Havier Solana i Benita Ferero Voldner ke bidat spoeni.

    [to e najva`no za idninata na Makedonija, dosega{noto glasawe, so konsezus, ke se ukine i glasawata ke bidat bez koncezus.

    Zna~i, dosega Grcija i Bugarija i Kipar, koi ne davaa pravo za vlez vo E.U., na Republika Makedonija , toa pravo ke go nemaat vo skora idnina, so doagawe na sila na lisabonskiot dogovor. Za taa cel ke bide potrebno dvojno mnozinstvo na glasovi od 55 odsto od ~lenkite plus 65 odsto od naselenieto.

    Zatoa sega e momentot da se pomogne vladata na Republika Makedonija i nejzinite diplomati, za da uspee vo spre~uvaweto na menuvawe na ustavnoto ime i na bezobli~uvawe na makedonskata nacionalnost, makedonskiot jazik, istorija, kultura, religija,teritorijalna suverenost i sl.

    Prvenstveno e potrebno gr~kata vlada da se izjasni i da dade garancija, za koja cel bara promena na ustavnoto ime na Makedonija i deka go priznava makedonskiot nacionalen identitet, kako na makedoncite vo republiokata isto taka i na makeoncite vo etni~kite delovi na Makedonija, koi se pod uprava na Grcija, Bugarija, Albanija i koi `iveat vo dr`avite vo diasporata.

    Kako dolgogodi{en aktivist na makedonskoto dvi`ewe od diasporata, apeliram do makedonskite zaednici na Viktorija i Nov Ju`en Vels, od Avstralija, kako i do site ostanali makedonski op{tini, crkvi, zdru`enija, asocijacii i drudi makedonski organizirani subjekti, koi imaat pote{kotii i nerazbiranja so vladikata Petar, koj ja vodi M. P. Eparhija na Avstralija, da zastanat polojalno, popatriotski i porazbirlivo, vo podr{ka na premierot Nikola Gruevski i makedonskata diplomatija, vo specijalna podr{ka za odbrana na ustavnoto ime.

    Nedorazbirawata vo verskiot `ivot na makedonskata emigracija, treba da se re{i vo polza na makedonskite vernici od Avstralija. Za taa cel potrebni se sostanoci, dogovori i fakti~ki isnesuvawa i sodr`ajni projekti za re{avawa na problemite, na poedini pomasovni sostanoci i manifestacii. Isto taka potrebni se sredbi i debati, so prestavnici na soodvetni instuitucii, odbori ili zadol`eni grupi od vladata na republikata.

    Vladata na R.M. ne e kompletentna da go re{i verskiot spor na makedoncite od Avstralija. M.P. Eparhija na Avstralija i Nov Zeland, od edna strana, kako i asocijacijata na zdu`enite crkvi na Avstralija, od druga strana , pripagaat na nevladini makedonski organizacii, za koi treba da gi re{at nivnite problemi najvisokite organi na pravosudstvata na Republika Makedonija i na Avstral;ijskata vlada.Postoi I druga opcija da toa se re{i me|usebno, pred avtoritativen forum na edna od postojnite vladini institucii, kako {to e na primer, Agencijata za Iseleni{tvo na Republika Makedonija.

    No sega zasega, toa bi trebalo da se ostavi -prolongira, do stapuvaweto na sila na lisabonskiot dogovor, odnosno do pozitivnite ili negativni negovi efekti vrz makedoncite i Makedonija, vo re{avaweto za ~lenstvo vo EU, a isto taka vo NATO. Toa vreme e kuso vreme koe nastapuva vo skora idnina.

    Vladata na Nikola Gruevski, dosega za kratko vreme, uspea da donese golem broj zakoni, {to toa ne be{e praksa i slu~aj so porane{nite socijalisti~ki i prosocijalisti~ki vladi na republikata. Istoto va`i za re{uvaweto golem broj na natolo`eni problemi od minaloto. Edni od niv se problemite vo verskit `ivot, stvoreni ba{ od vremeto na vladeeweto na SDSM (biv{i komunisti i socijalisti), koi seu{te postojat denes.

    Toa, vo pogolem del, od makedonskata emigracija mnogu dobro go znae. Emigracijata znae i za aktuelnite problemi koi ja okru`uvaat republikata. Se oseka neminovna potreba od dogovarawa na prestavnici ili na pomasovni sobiri na samite vernici vo Avstralija. Potrebno e toj problem da se ozvani~i, so odreduvawe na stavot na makedonskata emigracija.

    Patriotite vo Avstralija, pred i posle obnovuvaweto na del od makedonskata anti~ka dr`ava, Republika Makedonija, slo`no, iako poprateni so pre~ki, so svoite moralni, humani, intelektualni i sli~ni svojstva i sposobnosti, usmereni za podobra idnina, go branea i go afirmiraa, pred se, makedonskiot nacionalen identitet i stvaraweto na suverena makedonska dr`ava.

    U{te vo tie vremiwa, ima{e izvesna pomo{, no i otpor, od makedonskite komunisti i socijalisti koi bea na vlast. Otporot se sostoe{e so cel vo prigrabuvawe ili nametnuvawe na vlijanija vrz makedonskite zaednici, koi preku svoite op{tiski strukturi gradea objekti i tereni, organizacii i organizirani subjekti i sl.,kako porano ili pokasno crkvi i manaristiri. Da go ostavime i otporot, koj be{e za ugu{uvawe na sozdavawe na aktivnosti i organizacii za uspostavuvawe na suverena samostojna makedonska dr`ava.

    Golem broj Makedonci bea direktno ili indirektno vlku~eni vo tie izgradbi, za koi glavnite finansovi sredstva, bazirani od barawata na prestavni~ki grupi , na makedonskoto iselene{tvo, gi dava{e, kako poklon ili so minimalni kreditski procenti, vladite na dr`avite na Avstralija.

    Ima{e i sugestii i pru`awe na pravni i organizacioni soveti, od konzularnite prestavni{tva na jugoslovenskata federavija, koja preku prestavnici na UDB-a, Matica na Iselenicite i Ministerstvo za Vrski so Imigracijata na SR Makedonija so diasporata. Pritoa ima{e i drasti~ni itri nametnuvawa, so cel da gi rakovodat organizaciite na emigracijata i nivnite objekti i tereni, izgradeni za sobiri za rekreativni, kulturni, verski i sportski aktivnosti.

    Zo{to seto toa go naveduvam? Zatoa {to golem broj na makedoncite od Avstralija, seu{te se aktivni vo makedonskite op{tini, koi pokraj svojot vlo`en trud, za izgradba na potrebnite objekti, imaat vlo`eno i li~ni finansoivi sredstva. Nivnite dobrovolni aktivnosti ili dol`nosti, vo tie objekti-crkvi, se zagrozeni, ili zavzemeni od novodojdeni Makedonci, od republikata, koi se pod vlijanija i uprava od M.P. Eparhija na Avstralija i Nov Zeland. Postojat slu~aevi kade Eparhijta na Avstralija, pod vodstvo na vladikata Petar, da zabranuva verski servisi i dodeluvawe na potrebno sve{teno lice vo edna crkva vo Sidnej, a i odzemawe na pravo na vr{ewe na verski servisi vo crkvite na asocijacijata na pravoslavnite makedonski crkvi na Avstralija, koi se so pogolem broj, za razlika od brojot na crkvite pod vladikata Petar.

    Seto toa vlijae vrz se pogolemoto namaluvawe na posetite na makedonskite crkvi, ne samo od verski tuku i od socijalen i nacionalen karakter, pred se. Golemi sumi na pari od vernicite, od obete raskarani strani, vo poslednite desetina godini, kako i nivnite stvoreni rezervi, veke celosno se potro{eni, po sudovite na Avstralija, koi iznesuvaat milionski sumi. Toa e zlo~in, prema makeedonskite vernici, za koj treba sekoj progresiven Makedonec da se zainteresira.

    Pri tie neredovni i malubrojni poseti, koi se i od finansov aspekt (duplo ili troduplo zgolemenite ceni na servisite na crkvite: ven~arki kr{tevki, posmrtnini i sl.), kako i od antimakedonski karakter na vlijanija, vo neposetuvawa na verskite slu`bi, namalen interest za religijata i minimalni poseti na crkvite ili posetuvawe na vernicite vo nemakedonski hristijanski crkvi.

    Ako na toa gi dodademe faktite koi finansiski dobrovolno ili bez golemi pari~ni tarifi, za verskite uslugi, se poprifatlivi za makedoncite, koi mnogu davale vo minaloto, a koi se orientiraat vo tugi crkvi, ke ja uvidime se pomalata verska zainteresiranost. Seto toa se prenesuva i na mladite generacii, koi veke gi sledat i svoite sogragani Avstralijanci vo skoro site aktivnosti, a i vo verskite potrebi od nivniot `ivot. Apeliram da ne gi negirame i da ne gi izbegnuvame na{ite intervencii i pomo{, za re{avawe na nastanaliot spor, zo{to toa ne omalova`uva site nas pred svetot i pred idnite na{i generacii.

    Vo vrska so gornoto, a so cel za zapazuvawe na makeonskoto edinstvo, barem vo pokrupni potreebi, kako {to e so~uvuvawe na ustsvnoto ime i makedonskata nacionalnost, a isto taka i so~uvuvawe na makedsonskta vera, nam sekoj Makedonec, bilo i so druga religija ili politi~ka opredelnost vo Avstralija, ni e nasu{no potreben. Nie ne smeeme da se otka`uvame od svoite Makedonci ili da podpadnuvame pod tugi vlijanija.

    Golema e propagandata i vlijanijata od biv{ite komunisti i socijalisti, kako i od nivnite politi~ki partii, koi denes se vo opozicija na vladata na R.M. Najgolemoto vlijanie se prenesuva i na makedoncite od Avstralija, naro~no preku dnevnite i nedelnite pe~ateni izdaniaja, koi ja podr`uvaat opozicijata i posakuvaat nivno povratuvawe na vlasta.

    Isto taka, za tie nedemokratski celi, se koristi i elektronskata medija. Velam nedemokratski celi, zo{to dosega nitu eden ~lanok ili statija koja gi napa|a i neodobruva nivnite prosocijalisti~ki, antimakedonski i anti demokratski postapki i nastani, ne mo`e da se pro~ita vo nivnite izdanija.Se pra{uvame kade e nivnata gri`a i pravo za publikuvawe za slobodno iskazuvawe.

    Nasproti toa samo kleveti i neto~ni i so tendencii obvinuvawa na vladata i nejzinite institucii, poedinci ili grupi, a ignorirawe ili nepublikuvawa na prodemokratski statii, na avtori, kako od diasporata taka i od republikata, koi se vo odbrana na sovremeniot kapitalisti~ki demokratski svet i koi go branat, pred se ustavnoto ime na Makedonija i makedonskata nacionalnost.Tie prosocijalisti~ki Direktori, Editori Novinari i drugi nedovolno osoznaeni Makedonci, nosat-nametnuvaat kofuzija, megu makedonskata emigracija.

    Za da go so~uvame makedonskiot duh, makedonskata nacionalnost i suverenost, na na{ite etni~ki braka Makedonci, od Republika Makedonija, a i na tie koi se svoevolno odredile za makedonskata pripadnost ili se povratile-oslobodile od asimilaciite na obli`nite narodi na Makedonija, kako i tie {to `iveat vo etni~kite-okupirani delovi na Makedonija, treba sesrdno da ja pomagame dene{nata vlast na Republikata i nejzinite institucii.

    Taa pomo{ bi se sostoela, pokraj ostanaloto, vo podetalno i so fakti poubedlivo pismeno predlagawe, kako od stru~en, nau~en, a isto taka i od praven karakter, pred se, preku proekti ili izdr`livi so detaqi predlozi, koi najcelishodno bi se primenuvale, od vladata i nejzinite institucii, vo dadenite momenti vo odbrana na nacionalniot identitet i ustavnoto ime.

    No svedoci sme na reakcii na poedinci ili od clenovi na makedonski organizacii vo diasporata, kako i od nevladini organizacii od diasporata i od republikata, od strana na VMRO-DPMNE, od koi vladeackata partija gi odbiva site neosnovani napadi i kritiki, koi doa|aat vo nevreme koga e poterebno razbirawe na diplomatskite potezi na vlasta na R.M., vo re{avawe na ustavnoto ime, pred megunarodnata zaednica.

    So takvi izjavi i ~lanci, makedonskata medija, osven dnevniot vesnik Ve~er, Makedonsko Sonce, a mo`ebi postoi i drugo izdanie, e polna so statii so raznovidni naslovi, koi ja kritikuvaat megunarodnata politika na vladata. Tie samo kako strini i babi kritikuvaat se {toe za kritika ili ne, a ni{to konkretno, so razrabotena strategija i soodvetni predlozi, so su{tinski fakti, ne doprinesuvaat za re{avawe na tie aktiueli problemi.

    Zgora na toa i poedinci od diasporata, koi se protivnici na vladikata Petar, si dozvoluvvaat da gi stavaat verskite problemi pred nacionalnite, predlagajki nekakvi demonstacii, vo neodamne{nata posetata na Avstralija od strana na premierot na republikata Nikola Gruevski i negovata pridru`ba.Tie vo toa zaboravaat deka patriotite od Avstralija, prvenstveno, celosno se anga`iraa, od po~etokot na nivnoto emigrirawe, vo odbrana na makedonskiot identitet, pred se.

    Celta da se otrgnat od kanxite na UDB-a i od toga{nata Matica na Iselenicite, a i od drugi institucii na socijalistickite vladi na Makedonija, koi bea pro-jugoslovenski, be{e da makedonskite op{tini i nekoi crkovni op{tini, so svoite crkvi, od Avstralija da sorabotuvaat so M.P. Eparhija na Avstralija i Nov Zeland, no da rakovodat so svoite objekti i crkvi, so cel da pomognat na o~uvuvawe na makedonskiot identitet i stvarawe na suverena makedonska dr`ava.

    Toa {to crkvata koja be{e so socijalisti~kite vladi na SR Makedonija, ni od blisku ne go gae{e makedonskiot nacionalen kartakter, a be{e i protivnik za otcepuvawe na republikata od jugoslovenskata federacija i stvarawe na samostojna dr`ava Makedonija.

    Zatoa, gledajki gi postignuvawata na dene{nata vlada na republikata, treba dalaboko da se zamislime, {to ke se slu~e{e so ustavnoto ime i so makedonskiot identitet, ako povtorno zavladeeva biv{ite komunisti i socijalisti na SDSM. No vremiwata se menuvaat vo polza na vistinata I demokratijata, taka nedavno i najgolemite protivnici na dene{nata vlast, kako {to e porane{niot pretsedatel Branko Crvenkovski, zvani~no mu dava pravo na premierot Nikola Gruevski, koj vo sorabotka so pretsedatelot \orge Ivanov, da mo`e da go re{i problemot so ustavnoto ime.

    Zatoa poveke gi cenam pismenite obrazlo`uvawa i predlozite, koi se publikuvani, na prestavnikot na asocijacijata na pravoslavnite makedonski crkvi na Avstralija, koi se vo sudir i vo sudski raspravii, so vladikata Petar, da zaedni~ki so vladata na R.M. i nekoi nejzini institucii gi razgleduvaat nedorazbirawata i problemite i doprinesat sosdavawe na zaedeni~ko telo so SAS na MPC-Ohridska Arhiepiskopija, za nivno hitno re{avawe, za dobroto, pred se na makedonskite vernici od Avstralija.

    Za gornata cel, da se zadr`i ustavnoto ime na Makedonija, se pridru`uvam vo dobronamernite deklaracii na nevladinite makedonski organizacii od Makedonija, kako {to e Svetskiot Makedonski Kongres (SMK), Organizacijata za Makedonski ^ovekovi Prava na Severna Amerika (so sedi{te vo Wu Xersi), Obedineta Makedonska Diaspora(OMD), Internacionalnata Makedonska Organizacija za ^ovekovi Prava i drugi makedonski organizirani subjekti. Gi molam site niv da dostavat i svoi prilozi, ~itko napi{ani, kako preedlozi, {to treba vladata na Republika Makedonija i nejzinite diplomati, da prevzemat okolu ustavnoto ime. Taka bi bilo polesno da vladata se povikuva, vo re{avaweto na problemot so ustavnoto ime i vrz baza na predlozite na nevladinite organizacii.
    "Ido not want an uprising of people that would leave me at the first failure, I want revolution with citizens able to bear all the temptations to a prolonged struggle, what, because of the fierce political conditions, will be our guide or cattle to the slaughterhouse"
    GOTSE DELCEV
  • George S.
    Senior Member
    • Aug 2009
    • 10116

    #2
    Treba da se ima edinstvo i lojalnost od diasporata.Ako nema da dobieme ovie raboti setne ke ja izgubime borbata so imeto itaka ponatamy.Site ja falat diasporata i velat deka ti e se po lojalni od lugeto vo Makedonia.Ne znam da li e tocno.Ama lojalnostot edinstvenoto e absoluteno vazno.Nie tuka vo diasporata sakame da se zaprat pregovorite
    so imeto oti Eu i grcia ne nosi so oglamnice da ni go resit sporot so compromis.Ako nie sme slabi so kazuvaneto so nasata strana.Nie ke isgubuime mnogu ako capitulaveme kako tie sakat.Trebat nie da mu kazime deka nie sme edinstveni i lojalni i ne go smenuvame imeto i nie sne prekluceni so cel Makedonskiot narod zaedno.
    Last edited by George S.; 11-12-2009, 12:52 AM. Reason: edit
    "Ido not want an uprising of people that would leave me at the first failure, I want revolution with citizens able to bear all the temptations to a prolonged struggle, what, because of the fierce political conditions, will be our guide or cattle to the slaughterhouse"
    GOTSE DELCEV

    Comment

    • Coolski
      Member
      • Sep 2008
      • 747

      #3
      George S, notice how characters like ~ ` ] [ etc. show up in this text? It's because it has been pasted from Microsoft Word with Macedonian fonts, rather than having been created with unicode (web friendly) Macedonian characters.

      There is a resource below which allows you to convert from texts such as the one above to readable Macedonian Kirilica by pasting the text in the first box and copying the output after pressing the Kirilica button.



      Потребно еднинство и лојалност од диаспората

      за решавање на уставното име


      од Јанко Томов, Бризбен, Австралија, 8 Ноември, 2009

      Лисабонскиот договор, ке ја менува структурата на активноста и организациона поставеност на европската Унија со нејзините тела и комисии. Тоа е прилика за македонците и за Република Македонија, да го зачува идентитетот и уставното име.

      Така, со тие главни промени, каде е вклучено и заминувањето на досегашните значајни лидери на комисии, одбори и слични тела кои наложуваа да се смени уставното име, како услов за почнување на преговори за зацленување во ЕУ и каде ке биде назначување на нови лидери, ке треба поактивно и постудиозно и полојално, македонската диаспора, да учествува во подржувањето на владата на Републ;ика Македонија, во поцелисходно соочување и решавање на ново-настаналите предизвици, во полза на македонците и на Македонија.

      Што треба да знаеме и да правиме ние македонците од Австралија, а по можност и од светот, за да помогнеме на владата на Република Македонија да го сочува уставното име и македонскиот идентитет?

      Првенствено да ги имане контактите со владата и нејзините институции, при што главно треба да ги користиме услугите на Дирекција за Иселеништво на Република Македонија.

      Со правосилството на лисабонскиот договор, досегашната функција Претседател на советот на Е У, со мандат во траенје од 6 месеци, во иднина ке биде две ипол години.Тоа значи дека тоа ке биде главната личност на ЕУ, која ке влијае авторитативно, кон сите позначајни одлуки на унијата.

      Исто така за да има појако значење во комисиите, како функциите што ги водеа Хавиер Солана и Бенита Фереро Волднер ке бидат споени.

      Што е најважно за иднината на Македонија, досегашното гласање, со консезус, ке се укине и гласањата ке бидат без концезус.

      Значи, досега Грција и Бугарија и Кипар, кои не даваа право за влез во Е.У., на Република Македонија , тоа право ке го немаат во скора иднина, со доагање на сила на лисабонскиот договор. За таа цел ке биде потребно двојно мнозинство на гласови од 55 одсто од членките плус 65 одсто од населението.

      Затоа сега е моментот да се помогне владата на Република Македонија и нејзините дипломати, за да успее во спречувањето на менување на уставното име и на безобличување на македонската националност, македонскиот јазик, историја, култура, религија,територијална сувереност и сл.

      Првенствено е потребно грчката влада да се изјасни и да даде гаранција, за која цел бара промена на уставното име на Македонија и дека го признава македонскиот национален идентитет, како на македонците во републиоката исто така и на макеонците во етничките делови на Македонија, кои се под управа на Грција, Бугарија, Албанија и кои живеат во државите во диаспората.

      Како долгогодишен активист на македонското движење од диаспората, апелирам до македонските заедници на Викторија и Нов Јужен Велс, од Австралија, како и до сите останали македонски општини, цркви, здруженија, асоцијации и друди македонски организирани субјекти, кои имаат потешкотии и неразбиранја со владиката Петар, кој ја води М. П. Епархија на Австралија, да застанат полојално, попатриотски и поразбирливо, во подршка на премиерот Никола Груевски и македонската дипломатија, во специјална подршка за одбрана на уставното име.

      Недоразбирањата во верскиот живот на македонската емиграција, треба да се реши во полза на македонските верници од Австралија. За таа цел потребни се состаноци, договори и фактички иснесувања и содржајни пројекти за решавања на проблемите, на поедини помасовни состаноци и манифестации. Исто така потребни се средби и дебати, со преставници на соодветни инстуитуции, одбори или задолжени групи од владата на републиката.

      Владата на Р.М. не е комплетентна да го реши верскиот спор на македонците од Австралија. М.П. Епархија на Австралија и Нов Зеланд, од една страна, како и асоцијацијата на здужените цркви на Австралија, од друга страна , припагаат на невладини македонски организации, за кои треба да ги решат нивните проблеми највисоките органи на правосудствата на Република Македонија и на Австрал;ијската влада.Постои И друга опција да тоа се реши меѓусебно, пред авторитативен форум на една од постојните владини институции, како што е на пример, Агенцијата за Иселеништво на Република Македонија.

      Но сега засега, тоа би требало да се остави -пролонгира, до стапувањето на сила на лисабонскиот договор, односно до позитивните или негативни негови ефекти врз македонците и Македонија, во решавањето за членство во ЕУ, а исто така во НАТО. Тоа време е кусо време кое настапува во скора иднина.

      Владата на Никола Груевски, досега за кратко време, успеа да донесе голем број закони, што тоа не беше пракса и случај со поранешните социјалистички и просоцијалистички влади на републиката. Истото важи за решувањето голем број на натоложени проблеми од миналото. Едни од нив се проблемите во верскит живот, створени баш од времето на владеењето на СДСМ (бивши комунисти и социјалисти), кои сеуште постојат денес.

      Тоа, во поголем дел, од македонската емиграција многу добро го знае. Емиграцијата знае и за актуелните проблеми кои ја окружуваат републиката. Се осека неминовна потреба од договарања на преставници или на помасовни собири на самите верници во Австралија. Потребно е тој проблем да се озваничи, со одредување на ставот на македонската емиграција.

      Патриотите во Австралија, пред и после обновувањето на дел од македонската античка држава, Република Македонија, сложно, иако попратени со пречки, со своите морални, хумани, интелектуални и слични својства и способности, усмерени за подобра иднина, го бранеа и го афирмираа, пред се, македонскиот национален идентитет и стварањето на суверена македонска држава.

      Уште во тие времиња, имаше извесна помош, но и отпор, од македонските комунисти и социјалисти кои беа на власт. Отпорот се состоеше со цел во приграбување или наметнување на влијанија врз македонските заедници, кои преку своите општиски структури градеа објекти и терени, организации и организирани субјекти и сл.,како порано или покасно цркви и манаристири. Да го оставиме и отпорот, кој беше за угушување на создавање на активности и организации за успоставување на суверена самостојна македонска држава.

      Голем број Македонци беа директно или индиректно влкучени во тие изградби, за кои главните финансови средства, базирани од барањата на преставнички групи , на македонското иселенештво, ги даваше, како поклон или со минимални кредитски проценти, владите на државите на Австралија.

      Имаше и сугестии и пружање на правни и организациони совети, од конзуларните преставништва на југословенската федеравија, која преку преставници на УДБ-а, Матица на Иселениците и Министерство за Врски со Имиграцијата на СР Македонија со диаспората. Притоа имаше и драстични итри наметнувања, со цел да ги раководат организациите на емиграцијата и нивните објекти и терени, изградени за собири за рекреативни, културни, верски и спортски активности.

      Зошто сето тоа го наведувам? Затоа што голем број на македонците од Австралија, сеуште се активни во македонските општини, кои покрај својот вложен труд, за изградба на потребните објекти, имаат вложено и лични финансоиви средства. Нивните доброволни активности или должности, во тие објекти-цркви, се загрозени, или завземени од новодојдени Македонци, од републиката, кои се под влијанија и управа од М.П. Епархија на Австралија и Нов Зеланд. Постојат случаеви каде Епархијта на Австралија, под водство на владиката Петар, да забранува верски сервиси и доделување на потребно свештено лице во една црква во Сиднеј, а и одземање на право на вршење на верски сервиси во црквите на асоцијацијата на православните македонски цркви на Австралија, кои се со поголем број, за разлика од бројот на црквите под владиката Петар.

      Сето тоа влијае врз се поголемото намалување на посетите на македонските цркви, не само од верски туку и од социјален и национален карактер, пред се. Големи суми на пари од верниците, од обете раскарани страни, во последните десетина години, како и нивните створени резерви, веке целосно се потрошени, по судовите на Австралија, кои изнесуваат милионски суми. Тоа е злочин, према макеедонските верници, за кој треба секој прогресивен Македонец да се заинтересира.

      При тие нередовни и малубројни посети, кои се и од финансов аспект (дупло или тродупло зголемените цени на сервисите на црквите: венчарки крштевки, посмртнини и сл.), како и од антимакедонски карактер на влијанија, во непосетувања на верските служби, намален интерест за религијата и минимални посети на црквите или посетување на верниците во немакедонски христијански цркви.

      Ако на тоа ги додадеме фактите кои финансиски доброволно или без големи парични тарифи, за верските услуги, се поприфатливи за македонците, кои многу давале во миналото, а кои се ориентираат во туги цркви, ке ја увидиме се помалата верска заинтересираност. Сето тоа се пренесува и на младите генерации, кои веке ги следат и своите сограгани Австралијанци во скоро сите активности, а и во верските потреби од нивниот живот. Апелирам да не ги негираме и да не ги избегнуваме нашите интервенции и помош, за решавање на настаналиот спор, зошто тоа не омаловажува сите нас пред светот и пред идните наши генерации.

      Во врска со горното, а со цел за запазување на макеонското единство, барем во покрупни потрееби, како што е сочувување на устсвното име и македонската националност, а исто така и сочувување на македсонскта вера, нам секој Македонец, било и со друга религија или политичка определност во Австралија, ни е насушно потребен. Ние не смееме да се откажуваме од своите Македонци или да подпаднуваме под туги влијанија.

      Голема е пропагандата и влијанијата од бившите комунисти и социјалисти, како и од нивните политички партии, кои денес се во опозиција на владата на Р.М. Најголемото влијание се пренесува и на македонците од Австралија, нарочно преку дневните и неделните печатени изданиаја, кои ја подржуваат опозицијата и посакуваат нивно повратување на власта.

      Исто така, за тие недемократски цели, се користи и електронската медија. Велам недемократски цели, зошто досега ниту еден чланок или статија која ги напаѓа и неодобрува нивните просоцијалистички, антимакедонски и анти демократски постапки и настани, не може да се прочита во нивните изданија.Се прашуваме каде е нивната грижа и право за публикување за слободно исказување.

      Наспроти тоа само клевети и неточни и со тенденции обвинувања на владата и нејзините институции, поединци или групи, а игнорирање или непубликувања на продемократски статии, на автори, како од диаспората така и од републиката, кои се во одбрана на современиот капиталистички демократски свет и кои го бранат, пред се уставното име на Македонија и македонската националност.Тие просоцијалистички Директори, Едитори Новинари и други недоволно осознаени Македонци, носат-наметнуваат кофузија, мегу македонската емиграција.

      За да го сочуваме македонскиот дух, македонската националност и сувереност, на нашите етнички брака Македонци, од Република Македонија, а и на тие кои се своеволно одредиле за македонската припадност или се повратиле-ослободиле од асимилациите на оближните народи на Македонија, како и тие што живеат во етничките-окупирани делови на Македонија, треба сесрдно да ја помагаме денешната власт на Републиката и нејзините институции.

      Таа помош би се состоела, покрај останалото, во подетално и со факти поубедливо писмено предлагање, како од стручен, научен, а исто така и од правен карактер, пред се, преку проекти или издржливи со детаљи предлози, кои најцелисходно би се применувале, од владата и нејзините институции, во дадените моменти во одбрана на националниот идентитет и уставното име.

      Но сведоци сме на реакции на поединци или од цленови на македонски организации во диаспората, како и од невладини организации од диаспората и од републиката, од страна на ВМРО-ДПМНЕ, од кои владеацката партија ги одбива сите неосновани напади и критики, кои доаѓаат во невреме кога е потеребно разбирање на дипломатските потези на власта на Р.М., во решавање на уставното име, пред мегународната заедница.

      Со такви изјави и чланци, македонската медија, освен дневниот весник Вечер, Македонско Сонце, а можеби постои и друго издание, е полна со статии со разновидни наслови, кои ја критикуваат мегународната политика на владата. Тие само како стрини и баби критикуваат се штое за критика или не, а ништо конкретно, со разработена стратегија и соодветни предлози, со суштински факти, не допринесуваат за решавање на тие актиуели проблеми.

      Згора на тоа и поединци од диаспората, кои се противници на владиката Петар, си дозволувваат да ги ставаат верските проблеми пред националните, предлагајки некакви демонстации, во неодамнешната посетата на Австралија од страна на премиерот на републиката Никола Груевски и неговата придружба.Тие во тоа забораваат дека патриотите од Австралија, првенствено, целосно се ангажираа, од почетокот на нивното емигрирање, во одбрана на македонскиот идентитет, пред се.

      Целта да се отргнат од канџите на УДБ-а и од тогашната Матица на Иселениците, а и од други институции на социјалистицките влади на Македонија, кои беа про-југословенски, беше да македонските општини и некои црковни општини, со своите цркви, од Австралија да соработуваат со М.П. Епархија на Австралија и Нов Зеланд, но да раководат со своите објекти и цркви, со цел да помогнат на очувување на македонскиот идентитет и стварање на суверена македонска држава.

      Тоа што црквата која беше со социјалистичките влади на СР Македонија, ни од блиску не го гаеше македонскиот национален картактер, а беше и противник за отцепување на републиката од југословенската федерација и стварање на самостојна држава Македонија.

      Затоа, гледајки ги постигнувањата на денешната влада на републиката, треба далабоко да се замислиме, што ке се случеше со уставното име и со македонскиот идентитет, ако повторно завладеева бившите комунисти и социјалисти на СДСМ. Но времињата се менуваат во полза на вистината И демократијата, така недавно и најголемите противници на денешната власт, како што е поранешниот претседател Бранко Црвенковски, званично му дава право на премиерот Никола Груевски, кој во соработка со претседателот \орге Иванов, да може да го реши проблемот со уставното име.

      Затоа повеке ги ценам писмените образложувања и предлозите, кои се публикувани, на преставникот на асоцијацијата на православните македонски цркви на Австралија, кои се во судир и во судски расправии, со владиката Петар, да заеднички со владата на Р.М. и некои нејзини институции ги разгледуваат недоразбирањата и проблемите и допринесат сосдавање на заеденичко тело со САС на МПЦ-Охридска Архиепископија, за нивно хитно решавање, за доброто, пред се на македонските верници од Австралија.

      За горната цел, да се задржи уставното име на Македонија, се придружувам во добронамерните декларации на невладините македонски организации од Македонија, како што е Светскиот Македонски Конгрес (СМК), Организацијата за Македонски Човекови Права на Северна Америка (со седиште во Њу Џерси), Обединета Македонска Диаспора(ОМД), Интернационалната Македонска Организација за Човекови Права и други македонски организирани субјекти. Ги молам сите нив да достават и свои прилози, читко напишани, како преедлози, што треба владата на Република Македонија и нејзините дипломати, да превземат околу уставното име. Така би било полесно да владата се повикува, во решавањето на проблемот со уставното име и врз база на предлозите на невладините организации.


      There is also a second tool which allows for the conversion between different ways of writing Macedonian, the most common being Kirilica or Latinica, but there are also options to convert the alphabets to the english standard or greek standard.

      - Секој чоек и нација има можност да успеат колку шо си дозволуваат. Нема изговор.
      - Every human and nation has the ability to be as great or as weak as they allow themselves to be. No excuses.

      Comment

      • George S.
        Senior Member
        • Aug 2009
        • 10116

        #4
        NO problem Bro.i just checked i got that from Risto S like that,i know i'ts pain to get it like that.Thanks for letting me know.Hey man where's Bushav in Macedonia i never heard of it can you please introduce your celo to us.I'm from the Bitolski okoliata.Roden vo Bitola ziveaf vo Lazec,i setne vo Velusina i na 10 godini doijdov vo Australia.
        Last edited by George S.; 11-12-2009, 01:28 AM. Reason: edit
        "Ido not want an uprising of people that would leave me at the first failure, I want revolution with citizens able to bear all the temptations to a prolonged struggle, what, because of the fierce political conditions, will be our guide or cattle to the slaughterhouse"
        GOTSE DELCEV

        Comment

        • Prolet
          Senior Member
          • Sep 2009
          • 5241

          #5
          Spolaj Ti Gjorgjija
          МАКЕДОНЕЦ си кога кавал ќе ти ја распара душата,зурла ќе ти го раскине срцето,кога секое влакно од кожата ќе ти се наежи кога ќе видиш шеснаесеткрако сонце,кога до коска ќе те заболи кога ќе слушнеш ПЈРМ,кога немаш ни за леб,а полн си во душата затоа што ја сакаш МАКЕДОНИЈА. МАКЕДОНИЈА во срце те носиме.

          Comment

          • Jankovska
            Senior Member
            • Sep 2008
            • 1774

            #6
            Potrebno e edinstvo i lojalnost megu site Makedonci, od Egej i Pirin, od Avstralija i Anglija, od Amerika i Makedonija. Dodeka ova ne se postigne nie ke bideme nisto drugo osven tugi robovi.

            Comment

            Working...
            X