Macedonian Dialects and Accents

Collapse
X
 
  • Filter
  • Time
  • Show
Clear All
new posts
  • Soldier of Macedon
    Senior Member
    • Sep 2008
    • 13670

    Macedonian Dialects and Accents

    Below are some stories from different Macedonian regions recorded by Kuzman Shapkarev in the early 1890's. Aside from the cultural value, they are particularly interesting because they also exhibit the accent of each word with marks above the relevant vowels. Keep in mind that many in Macedonia by that point were subjected to literary Bulgarian via the Exarchate, including Shapkarev, which may have had an impact on how he transliterated the stories into text. Also, the person that converted the texts in soft copy format may have made some spelling mistakes, but overall, it looks OK. As we have Macedonians with origins from various regions here on our forum, it would be interesting to know how far (if at all) their current way of speech has departed from what it (presumably) once was over 120 years ago.

    From the Kichevo region:
    Едно врèме си бѝло едно дèте и èсенно врèме си нàшло èден òрел стàр, стàр дòоден. Сè смѝлило зà него и си го зèло дòма. Тàмо зѝмата си го прерàнило. Кога дòшла прòлет, крѝлята на òрелот му се поднòвиле и му рèкло дèтето: Айде сèга òй си кай другàрите, зашчо мòйш да си лèташ вèке. Орелот се зарàдуал и му рèкол на дèтето: Арно, туку тѝ тòлку дòбро ми стòри, а я̀ шчò добро да ти нàпраам? Дèтето му рèкло: Шчо кè мойш тѝ, òрел, да ми стòриш? Орелот отгòорил: Скѝнги ми едно пèрце от крѝлово и скрѝ си го. Коа ке вѝдиш нèкоа мàка чỳкни го мегю двè кàмчиня, я̀ ке ти дòйда — и си лèтнал. Пòсле дèтето кинѝсало да си бàрат кàсмет. Одèеки покрай една рèка, вѝдело еден чòек, кай се мѝслит на брèгот от рèката, а еден вòлк го дèмнит òтзади, и му вѝкнало: Побрàтиме! ке т’ѝзеет вòлкот! И тòй, чклю̀м, се фъ̀рлил во рèката. Вòлкот си пòбегнал, а дèтето си òело пàк по пàтот. Мàлу пò-тамо, вѝдело покрай рèката една гòоолема рѝба, изофъ̀рлена от вòдата и тòа, како си бѝло жалòито, я потỳрнало со стàпчето во рèката. Тàа се завъртила и му рèкла: Шчò сакаш да ти дàам за тòа дòбро, шчо ми стòри? Дèтето рèкло: Шчò добро мòжам да сàкам от рѝба? Тàа му рèкла: Навèди се, преèчи ми едно от крѝлява и чувàй си го, а коа ке ти пòтребам, чукни го мегю две кàмчиня, и я̀ ке ти дòйда нà помош.
    From the Debar region:
    Имало една лàмия и три юнаци. Юнàците òтишле во гòрата, а во кỳкята остàиле саде едно мòмиче и едно мàче. Момѝчето, метèеки, нàшло едно зòрнце грòйзе и мàчето му рèкло: Дай и мèне от грòйзето, ако нè, кя ти го изпòмока òгнот. Мàчето му го изпомòкало òгнот и момѝчето òшло у ламѝята и на ламчѝнята им рèкло: Дайте ми мòрва òгон. Ламчѝнята му рèкле: Нèмой кỳчко; мàйка ѝмат сѝнците брòени. Момѝчето им рèкло: Ако дойдет, не ви ’и пòзинат, скоршѝте ми от сѝте по мòрва. И ламчѝнята му скòршиле. Момѝчето си òшло дòма, а клòбчето му остàнало у ламѝята. Ламѝята дòшла и го вѝдела клòбчето, та рекла: Кой дойде? Ламчѝнята йè рèкле: Никой нè дойде. Ламѝята го зèла клòбчето и го вѝла, вѝла, та òшла до врàтата от момѝчето и вѝкнала: Отвòрите. Момѝчето рèкло: Не отвòраме. Ламѝята рèкла: Пушчи го пòрстето мàлово. Момѝчето го пỳшчило. Ламѝята го укòсала и момѝчето ỳмрело.
    From the Ohrid region:
    Едно врèме èден цар сакàешчем да рàзберит дали ѝмат во столнѝната му умèн чоек, намѝслил да стòрит èдна ѝтрос: — Пòвикал стàрците и голèмците грàцки и им нàръчал да му дòнесèет три дèвойки трỳдни, и ’и зàплашил ако до трѝ дни не изпòлнеет цàрската му пòеля, да им зèмит глàйте. Стàрците и голèмците смàяни от чудноàтата цàрска пòеля и уплàшени от лòшото нèгоо заплàшвенье со смъ̀рт, си òшле свèкой дòма замѝслени, загрѝжени и попàрени, кàко во трѝ дни да изпòлнеет тàквата цàрска пòеля? — Къй да найдеет три дèвойки трỳдни? Тоа, шчо нèмойт да бѝдит нѝкога или, ако нè ке им се зèмеет глàите и, от грѝжа не мòжеле ни лèб да ядеет нито им се прогòорвело, а сàмо си мàлчеле и си се мѝслеле. Еден òт ними ѝмал трѝ кèри, неомъ̀жени ушче, — дèвойки. Ко го вѝделе тàтка си тàка зàгрижен и мнòгу зàмислен, кèрки му го опѝтвеле: Тате, шчо òлку овè дни си зàмислен и зàгрижен? Да не не пòсака нèкой, та нèмаш со шчо да нè мъжиш? Тàка му вèлеле първите двè, по-голèмите. А най-мàлата мнòгу му се тоàрилà да йè кàжит, шчо мъка и шчò грижаа ѝмат.
    From the Veles region:
    Кỳла грàди цъ̀рна арàпина край Църнò море. Грàдил я̀ тòкмо дèвет гòдини, па му вѝка вèтер òт море: Зашчо грàдиш, цъ̀рна арàпино, кỳла дèвет гòдини, коа нèмаш лѝка спроти тèбе? Цъ̀рна арàпина отговàра на вèтер църномòрски: Мòя лѝка йе у Царѝграда, у цар Мỳрата, я̀ ке му зèма èдната кèрка. Па си прàти цъ̀рна арàпина на цàра Мỳрата у Царѝграда цъ̀рна кнѝга, бèло пѝсмо: Да гòтвиш, цàру, за ѝляда и петстотин дỳши свàтови гòзба, ке ти дòйда, да ти зèма твòята мѝла кèрка. Цар Мурат си пèе цъ̀рна кнѝга, па си плàче и си мѝсли, кàко да прàви. Па му тèкна, хàбер да си стòри на Марко Крàле у Прѝлепа грàда: Те мòлам, Крали Мàрко, да дòйдиш, да ми куртỳлисаш мѝлата кèрка от цъ̀рна арàпина, ке ти дàдам дèвет тòвара хàзно и дèвет тòвара блàго. Мàрко Крàле му отгòваря на цàра Мỳрата: Нè бери гàйле, цàру, нèка дòйде цъ̀рна арàпина у Царѝграда, тѝ да му я̀ дàдеш твòята мѝла кèрка. Я ке го чèкам у Прѝлепа грàда; ке сèдам у лàдна мèана. Кога ке мѝне цъ̀рна арàпина, я̀ ке го прèчекам, ке му я̀ зèма невèстата и ке ти я̀ врата нàзад кèрка ти.
    From the Bitola region:
    Еден стàрец òтиде една нòкь да крàдит крỳши. Се кàчил на дъ̀рвото и шчò-туку вàтил да бèрит, една мèчка дòшла и тàя да я̀дит крỳши. Се кàчила на дъ̀рвото, а стàрецот се скрѝл зад лѝсьето. Мèчката скѝнала една крỳша и вàтила да à глèдат на месечѝната и да си вèлит: Цървòсана йе, или здрèла йе? Стàрецот си мѝслеше, оти мèчката му я дàвала крỳшата, та рèче пòлека: Нè сакам, нè сакам. И мèчката йе лàпнала крỳшата. Скѝнала ушче и дрỳги, и вàтила и тѝйе да ’и глèдат на месечѝната и пà да си прѝказват: Ць̀рвосан йе, или здрèл йе? Стàрецот пàк си мѝслеше, оти го кàнит, та йе рèкол на мèчката: Нè сакам, нè сакам. Мèчката йе ѝзела и тàа крỳша. И пàк скѝнала ỳшч еднà круша, и пàк си прикàзваше на месечѝната. И стàрецот, како шчо си пòмисли, оти го кàнеше со крỳшата, ѝзвикал вѝсоко: Нè сакам, нè сакам. Мèчката се уплàшила от вѝкот и пàднала от дъ̀рвото, та се утèпала.
    From the Lerin region:
    Èдно врàбче си нижèло монѝста на еден плèт. Во тъ̀рньето му паднàло едно мънѝсто, та му загинàло. Врàбчето рèкло на плèто: Плèту, нàйди ми мънѝстото, оти ке му рèча на òгно да те изгòри! Тòй рèкол: Рèчи му, дè! Врàбчето рèкло на òгно: Ай, òган, изгòри го плèто! Огно рèкол: Ами кàк не! Яз си гòра букòви дъ̀рва, не ке гòра плèт от тъ̀рнье да ме дỳпат! Врàбчето рèкло: Ама ке му рèча на рèката да те угàсне. Огно рèкол: Рèчи му, дèе! Врàбчето рèкло на рèката: Ай, рèко, угàсни го òгно! —Ами кàк не! — рèкла рèката, — я̀з по убàви бèли кàмички си чèтам, не ке òдам да гàснам òган да ми жèже. —Ама ке му рèчам на бѝволо — рèкло врàбчето — да те изпѝе. —Рèчиму, дèе! — рèкла рèката. Врàбчето рèкло на бйболо: Ай, бѝволе, ѝзпи я̀ рèката! — Ами сèга, како нè, — рèкол бѝволо — я̀з си пàса хубàва, зелèна трèва, а не ке ти пѝя вòда да ми се подỳе мèот. —Ама ке му рèча на вòлко да те изèде — рèкло врàбчето. Рèчи му, дèе! — рèкол бѝволо. Ай, вòлку, изèди го бѝволо! —Ами, кàк не! Яз си я̀да рỳди ягънца, а не ке ти я̀да бѝвол, кѝсело мèсо.
    From the Kostur region:
    Цàро, кога си отѝшъл дòма, забрàвил на вèчерта. Кога се сопàсал да си лèгни, ябъ̀лкото паднъ̀ло. Жèната му рèкла: Шчо йе то, мъ̀жо? На нèго му текнàло. Го излю̀пил ябъ̀лкото. Кòрите му ’и дàде на кобѝлата, а мèсото — на женàта му. На нèго му рèкъл дервѝшо: Жèната и кобѝлата ке рòдат за еден мèсец, а тѝ да не го къ̀рстиш дèтето, без да дòйда я̀з! Дòшъл мèсецо, жèната и кобѝлата родѝле. На една вечèра дèтето се сторѝло блѝзо дèсет годѝни. Тѝа го чекàле да дòйди дервѝшо, а тòй не дòшъл. Най-сèдне цàро му се сдодèло. Тòй сòбра сѝте голèмци и приятèли негòви и сèга сàкат да го къ̀рстат дèтето. И се собрàле во една голèма одàя. И сèга бàрат, какво име да му клàдат. Ето го, дервѝшо грèди. Тòй му рèкъл: Шчо сàкате тỳка? Тѝа му рèкле: Нѝшчо не сàкаме. Тòй му рèкъл: Кàжите, оти яз знàм, шчо сàкате! Тѝа му рèкле: Кàжи ни, ако знàиш. Тòй му рèкъл: Вѝе не сàкате да го къ̀рстите дèтето? Тѝа му рèкле: Сàкаме да го къ̀рстиме. — Тогàй тòй го къ̀рсти дèтето и му клàде ѝмето Екпанджирие. Извàди една сàбя и му йè клàде на половѝната и му рèче: Да не му йè извàдите; ако му я̀ извàдите, ке ỳмри; и ке му дòйди врèме, тòй да йè извàди. Дервѝшо си отѝшъл. Дèтето порасте голèмо и си фàти два приятели. Тòй му рèкъл на тàтко му да клàди измикя̀ри, да го смèтът съ̀т град, — зашчо ке се шèтам со приятèлите си.
    From the Gevgelija region:
    Еднò врèме едѝн мòмък чуждѝнец дошèл и пренощувàл ув една чỳжда къ̀ща. Във къ̀щата, къде що пренощувàло момчèто, бѝла им се рòдила мòмичка от прèди три дèна. Тàа вèчер дошлà бàбата зàедно сос нèкои дрỳги жèни, за да го залю̀ля новородèното дèтенце. Ноштà чужденчèто момчè чỳло оти наръчнѝците наръчувàли мàлката мòмичка за нèго — да бѝде нèгова невèста. А момчèто, от стрàх да не се изпъ̀лни тàя наръчба и нàйстина, станàло от рàно и, немàеки тỳка нѝкой, à зèл момѝчката, à отнесèл на двòрот и à забодèл на едѝн кòл на плèтот, та си избегàл. Мàйката на момѝчката, когàà побъркàла ув къ̀щи и не можèла да à нàйде, излезèла въ̀нка на двòрот да à бъ̀рка. А щò да вѝде? — Момѝчката набòдена на кòл, на върх плèтот, и тò на фнòго лòшо мèсто! Мàйка ѝ à зèла, и по мàлко врèме оздравèла. После фнòгу врèме, от като момѝчката порастèла и станàла голèма момà за мъжèйне, погодѝло се, та à армасàли пà за òна ѝсто момчè, що бèше à набодèл на кòлот, без да знàе ни тòй, ни майкà ѝ или бащà ѝ на момàта.
    From the Dojran region:
    Еднъ̀ж едѝн дембèлин ткая̀л на разбòйот. Ка мановàл со софàльката, отеповàл на еднò манòванье по стò мỳи. Еднъ̀ж едѝн мѝш замѝнъл. Ка фърлил со софальката и мишот г’отепàл. Тогѝ тòй рèкъл: И, кòлко дỳши съ̀м отепàл! Земàл еднъ кълъ̀чка и га дàл на кълъчкàро да йъ нòстре и да пѝше на нèя, оти на едно мановàнье отèпува стò дỳши и един арслàн без пàшка. Одѝл, одѝл и легнàл пуд едно дъ̀рво. Двàма армѝи заминàле от тàм. Тòй от стрàх зèл да вѝка: Ей, шчо сàките? Тѝе му рèкли: Нѝ сме армѝи. Тòй им рèкъл: И àз съм армѝя. Тѝе му рекли: Ай сèга да òдиме заèдно. Дембèлинот им рèкъл: Айде сèга да òдиме на планѝната, да вѝдиме, кòй мòже да фàта жѝв заец? Тѝе òдиле, òдиле, нѝшчо не нàшле. Тòй видèл еднà бèла мèчка и се качѝл на едкò дъ̀рво. Мèчката отѝшла да се чèше на тòо дъ̀рво. Тòй от стрàх паднàл върз мèчката и га фатѝл за ушѝте. И зèл да вѝка на другàрите: Елàйте, брèй! Елàйте — една мèчка фатѝх! Га вързàле мèчката и зèле еднò дъ̀рво, удрѝли на нèя, а тòй се качѝл на мèчката.
    From the Kukush region:
    Еднà женà сèкоги, като си седèла на пъ̀кьната врата, поучувàла ги свòите дрỳжки, комшѝските женѝ и им веля̀ла: А мори дòдо, цèло, нѝм да пѝйте тòпло вѝно, зарè от тòпло вѝно кòкалето бòлят. А тàа рабòта èто кàк бѝла: Женàта сèкоги си пѝла вѝно, а фнòгу пъти и се òпивала. Едѝн дèн, во зѝмно врèме, защо ѝ бѝло студèно, дошлò ѝ на ỳм да го стòпли вѝното, та се напѝла, кòлко ѝ стигàло и се опила тòлко, дури и заспàла дълбòк сòн. Мъжò ѝ не бѝл тỳка. Тòй си бѝл на рабòта. Вечерò, кату си дошèл и побъркàл вечèра, не найдèл ни вечера, ниту кàмен, а на женàта си га найдèл заспàна дълбòко. Дигàл га да стàне, да сгòтви вечèра, а та ни мърднувàла, ни се разбудувàла. Тогà тò, ка га видèл на такъ̀в хàл, разбрàл, оти бѝла пиèна и га фанàл сос еднò дървò, и ѝ дадèл по плèшчито, кòлкото си го искàла, и пàк га оставѝл да си спѝе. Тà и такà пà не се разбудѝла, а си спàла до ỳтрото. На ỳтрото, от кату се наспàла, разбудѝла се и нѝщо не знàла, що станàло со неа вчерàшнийо дèн. Не знàла, оти мъжò ѝ вечерò ѝ скършил кòкалето, а сàмо га болèли плèшчито, та ѝ се чинувàло, оти от тòплото вѝно га болèли. Та за то на дрỳжките си им веляла: Нѝм да пѝйте тòпло вѝно, заре от тòпло вѝно кòкале бòлят!
    From the Voden region:
    Когà гòспод напрàви дуня̀та, човèкот дойдè при нèго и му речè на гòспод: Тѝ ме напрàви човèк: кàжи ми сèга, кòлку ки живувам, как ки живувам, со шчо ки се ранам и шчо ки работам? Гòспод му речè, оти тридèсе годѝни ки живỳваш, ки я̀диш слобòдно сèкое шèй, шчо не ти разсипува здрàвьето и рабòтата ки ти бѝди да повèляш съ̀то, шчо йе на дуня̀та. Човèкот му вèли: Е, гòсподи, благодàрам на àрното живòт, шчо ме дарỳваш, ама годѝните ми се мàлце. Гòспод му вèли: Оди тàмо на кьошèто да сèдиш. Дойдè и вòлот пред гòспод и го питỳва: Гòсподи, тѝ ме сторѝ хайвàн на дуня̀та. Кàжи ми сèга, кòлко ки живỳвам, кàко ки живỳвам, шчò ки рабòтам и со шчò ке се рàнам? И гòспод му вèли: Èто, го глèдаш тòа човèк, шчо сèде во кьошèто? Ки ти бѝди стопàнин; рабòта ки ти бѝди — ки òреш и ки тèглеш кòла; а ядèйнето ки ти бѝди трèва и слàма, и ки живỳваш тридèсе годѝни. Вòлот му вèли: О, гòсподи, таквò лòшо живòт! Сèчи мàлце от годѝните ми! Човèкот, како чỳл, намахнỳва со ръ̀ката на гòспод и полèка му вèле: Зèвай от нèго, дàй на мèне. Се засмè гòспод и речè: Лèли стè благодàрни и двàта, зèви двадèсе годѝни от вòлот. — Му дадè двадèсе годѝни на човèкот от вòлското живòт.
    From the Solun region:
    Излèла една тѝква покрай една топòла. Излèла и изрàсла дур на въ̀рхот. Тѝквата питàла топòлата: От кòлко годѝни си? Таа кажàла: От трѝесет годѝни. Тѝквата ѝ вèле: Не си нарàснала нѝшчо. Язе, ако рàста трѝесет годѝни като тèбе, ке нарàста дур на нèбето. Топòлата отговорѝла: Ама тèбе не ти поминàл агос от главàта. Тѝквата питàла: Каквò йе това агос? Топòлата ѝ вèле: Ка ки дòйде, ки вѝдиш. Тамàм дòшол агос, фанàла да съ̀хне тѝквата и се оплакувàла на топòлата: Главàта ме бòли. Топòлата ѝ вèле: Не ти речèх, оти агос не ти поминàл на главàта? И такà тѝквата фанàла от дèн на дèн да съ̀хне и изсъхнàла.
    In the name of the blood and the sun, the dagger and the gun, Christ protect this soldier, a lion and a Macedonian.
  • Karposh
    Member
    • Aug 2015
    • 863

    #2
    Since I am originally from the Bitola region, I noticed that Shapkarev has recorded the use of the letter 't" at the end of many of the verbs eg."kradit", "berit", "jadit", "velit", etc. I have a feeling that this practice still exists in many Bitola villages and beyond but we definitely don't use the "t" sound at the end of verbs in my family.

    Comment

    • Niko777
      Senior Member
      • Oct 2010
      • 1895

      #3
      The story written in the Lerin dialect is exactly how its spoken by my family. I would also say the story written in the Kichevo dialect is very similar, if not, exactly the same as well.

      Ами кàк не!

      Рèчиму, дèе!
      Typical Lerinski words used in every conversation today

      Comment

      • Momce Makedonce
        Member
        • Jul 2012
        • 562

        #4
        Voden dialect



        Kulakija dialect(near Solun)



        Kukush dialect



        Melnik dialect


        Plenty more videos from other places too.
        "The moral revolution - the revolution of the mind, heart and soul of an enslaved people, is our greatest task." Goce Delcev

        Comment

        • Soldier of Macedon
          Senior Member
          • Sep 2008
          • 13670

          #5
          Originally posted by Karposh View Post
          Since I am originally from the Bitola region, I noticed that Shapkarev has recorded the use of the letter 't" at the end of many of the verbs eg."kradit", "berit", "jadit", "velit", etc. I have a feeling that this practice still exists in many Bitola villages and beyond but we definitely don't use the "t" sound at the end of verbs in my family.
          It still exists, I have heard it from people that come from villages in Bitola and elsewhere, but like your family, we don't use it either.
          Originally posted by Niko777
          The story written in the Lerin dialect is exactly how its spoken by my family. I would also say the story written in the Kichevo dialect is very similar, if not, exactly the same as well.
          Vocabulary aside, how about the accents on the words, is the text from the Lerin dialect on the mark with that?
          In the name of the blood and the sun, the dagger and the gun, Christ protect this soldier, a lion and a Macedonian.

          Comment

          • Risto the Great
            Senior Member
            • Sep 2008
            • 15658

            #6
            Originally posted by Soldier of Macedon View Post
            Vocabulary aside, how about the accents on the words, is the text from the Lerin dialect on the mark with that?
            Yes. The one and only correct way.
            Risto the Great
            MACEDONIA:ANHEDONIA
            "Holding my breath for the revolution."

            Hey, I wrote a bestseller. Check it out: www.ren-shen.com

            Comment

            Working...
            X