Рударе без вода и доктор, но ќе има безжичен интернет
Мишко Иванов Коментари (8)
30.01.2010 18:39
Ова е село Шопско Рударе, Кратовско. Иако има асфалтиран пат, сепак тој не чини. До селото се стигнува тешко, последните 15 километри ги поминавме речиси за еден час.
Сепак, и покрај тоа што патот не чини, сега ова село ќе се поврзе со целиот свет. Владата планира да инсталира киосци за безжичен интернет.
Ова е училиштето до осмо одделение. Овде за половина година ќе никне киоск со безжичен интернет.
Пред педесетина години во селското училиште учеле над 200 деца. Денес во секое одделение има по едно или две деца.
„Дечиња имаме, но само едно во школо што оди“, вели еден од мештаните.
На прашањето за што ќе го користат интернетот одговараат:
„Е па зошто, не знам. Доаѓаат од други села деца“.
Во Рударе има амбуланта, ама не работи веќе осум години. Нема доктор. Мештаните имаат проблеми и со водата, но некако се снаоѓаат.
Сепак, најголема мака им е патот. А патот иако асфалтиран, навистина, е дупка до дупка.
Ги прашавме кога последен пат ги посетил некој од политичарите, на пример Бранко Црвенковски или Никола Груевски, одговараат:
„А овде не, не доаѓаат. Ќе си ги извалкаат чевлите, не доаѓаат овде што ќе прават тука“.
Сашо Крстевски, има 30 години. Без работа е. Тој е еден од малкуте млади луѓе кои останале во селото. Ова е неговата 18 месечна ќерка Николина, единственото бебе во селото. Сашо сега повторно очекува принова.
„Моментално не работиме ништо, натаму - наваму, кога ќе најдеме нешто се занимаваме, но претежно нема работа овде во Македонија“, ни рече Сашо.
Ова кратовско село е од разбиен тип. Овде живеат околу 100 луѓе. Некои пешачат и по еден час, за да стигнат до средсело, каде е лоцирано и гранапчето.
Го прашавме продавачот дали ги имаат основните работи, струја, вода. Ни одговори дека струја има, вода секаде немало, но луѓето сепак се снаоѓале. Сепак најмногу ги погодува патот кој е многу лош, ископан, со дупки.
Во Рударе недостасуваат многу работи. Мештаните тешко се снаоѓаат и со превоз. Речиси и да не помина автомобил или пак комбе додека ние бевме таму.
Шопско Рударе толку блиску, а сепак далеку од цивилизацијата - сведоци се токму овие столбови. Да, тоа е коридорот 8, со него требаше да се поврземе со Европа.
Иако за овие луѓе приоритет е патот, амбулантата, превозот, па дури и водата, сепак за неполна половина година тие ќе добијат интернет.
Два и пол милиони евра државни пари во наредните четири години ќе потроши власта за да ги субвенционира економските оператори кои ќе инсталираат безжичен интернет во руралните средини.
I think internet availability is importnant in Macedonia but again se vo granici. Here I think the people need other things first. Why has it been allowed for people to get to this point, for villages to be forgotten?
I have been to many of these villages, both my parents come from mountain villages and I don't understand why nothing has been done to help the people and will anyone ever do something for the poor seljaci who build that country?
Мишко Иванов Коментари (8)
30.01.2010 18:39
Ова е село Шопско Рударе, Кратовско. Иако има асфалтиран пат, сепак тој не чини. До селото се стигнува тешко, последните 15 километри ги поминавме речиси за еден час.
Сепак, и покрај тоа што патот не чини, сега ова село ќе се поврзе со целиот свет. Владата планира да инсталира киосци за безжичен интернет.
Ова е училиштето до осмо одделение. Овде за половина година ќе никне киоск со безжичен интернет.
Пред педесетина години во селското училиште учеле над 200 деца. Денес во секое одделение има по едно или две деца.
„Дечиња имаме, но само едно во школо што оди“, вели еден од мештаните.
На прашањето за што ќе го користат интернетот одговараат:
„Е па зошто, не знам. Доаѓаат од други села деца“.
Во Рударе има амбуланта, ама не работи веќе осум години. Нема доктор. Мештаните имаат проблеми и со водата, но некако се снаоѓаат.
Сепак, најголема мака им е патот. А патот иако асфалтиран, навистина, е дупка до дупка.
Ги прашавме кога последен пат ги посетил некој од политичарите, на пример Бранко Црвенковски или Никола Груевски, одговараат:
„А овде не, не доаѓаат. Ќе си ги извалкаат чевлите, не доаѓаат овде што ќе прават тука“.
Сашо Крстевски, има 30 години. Без работа е. Тој е еден од малкуте млади луѓе кои останале во селото. Ова е неговата 18 месечна ќерка Николина, единственото бебе во селото. Сашо сега повторно очекува принова.
„Моментално не работиме ништо, натаму - наваму, кога ќе најдеме нешто се занимаваме, но претежно нема работа овде во Македонија“, ни рече Сашо.
Ова кратовско село е од разбиен тип. Овде живеат околу 100 луѓе. Некои пешачат и по еден час, за да стигнат до средсело, каде е лоцирано и гранапчето.
Го прашавме продавачот дали ги имаат основните работи, струја, вода. Ни одговори дека струја има, вода секаде немало, но луѓето сепак се снаоѓале. Сепак најмногу ги погодува патот кој е многу лош, ископан, со дупки.
Во Рударе недостасуваат многу работи. Мештаните тешко се снаоѓаат и со превоз. Речиси и да не помина автомобил или пак комбе додека ние бевме таму.
Шопско Рударе толку блиску, а сепак далеку од цивилизацијата - сведоци се токму овие столбови. Да, тоа е коридорот 8, со него требаше да се поврземе со Европа.
Иако за овие луѓе приоритет е патот, амбулантата, превозот, па дури и водата, сепак за неполна половина година тие ќе добијат интернет.
Два и пол милиони евра државни пари во наредните четири години ќе потроши власта за да ги субвенционира економските оператори кои ќе инсталираат безжичен интернет во руралните средини.
I think internet availability is importnant in Macedonia but again se vo granici. Here I think the people need other things first. Why has it been allowed for people to get to this point, for villages to be forgotten?
I have been to many of these villages, both my parents come from mountain villages and I don't understand why nothing has been done to help the people and will anyone ever do something for the poor seljaci who build that country?
Comment