Macedonia and Bulgaria: Political Relations

Collapse
X
 
  • Filter
  • Time
  • Show
Clear All
new posts
  • Liberator of Makedonija
    Senior Member
    • Apr 2014
    • 1595

    Well said Gocka.
    I know of two tragic histories in the world- that of Ireland, and that of Macedonia. Both of them have been deprived and tormented.

    Comment

    • Carlin
      Senior Member
      • Dec 2011
      • 3332

      Софија се усогласи: Не постојат македонски јазик и „бугарски фашистички окупатор“

      Бугарската влада денеска усогласи декларација во која се наведуваат серија услови и закани за блокада на Скопје на патот кон ЕУ. Не смее да се споменуваат македонскиот јазик и „бугарскиот фашистички окупатор“


      URL:


      Официјална Софија денеска усвои рамка која содржи повеќе од 20 услови кои Северна Македонија ќе мора да ги исполни за да стане членка на ЕУ. Соопштението од бугарската влада по состанокот започнува со ставот дека „Бугарија го поддржува почетокот на пристапните преговори со С. Македонија и Албанија“, а под него се наредени серија услови, квалификации и забелешки кои задираат во историјата и идентитетот на државата и граѓаните.
      Најпрво, Бугарија се заканува дека „нема да дозволи интеграцијата на С. Македонија во ЕУ да биде придружена од европска легитимација на државно спонзорирана идеологија на анти-бугарска основа", а истиот пасус финишира со оценката дека „препишувањето на историјата на дел од бугарскиот народ по 1944 година е еден од столбовите на антибугарската идеолошка конструкција на југословенскиот тоталитаризам."

      „Реален напредок“

      Софија натаму нотира дека „добрососедските односи имаат хоризонтално значење и следствено треба да се оценуваат во секоја етапа од процесот на пристапување на земјите кандидати“. Оттука на состанокот на министрите за надворешни работи на ЕУ на 15 октомври ќе се бара целосното исполнување на Договорот за добрососедство да биде наведено како уште еден услов во преговорите.

      Бугарија сега најавува дека ќе ја блокира и првата меѓувладина конференција, со која формално започнуваат преговорите меѓу С. Македонија и ЕУ, доколку до нејзиното одржување не биде забележан „реален напредок во исполнувањето на духот и словото на Договорот за добрососедство“.

      Под „реален напредок“, Софија подразбира откажување од поддршката или барање за признавање на македонско малцинство во Бугарија; почеток на процес на рехабилитација на жртвите на „југословенскиот комунистички режим кои трпеле репресија поради бугарската самосвест“; нов процес на лустрација кој треба да ги расветли соработниците на поранешните служби за безбедност на Југославија во денешна С. Македонија; и системско отстранување на квалификативот „бугарски фашистички окупатор“ од сите текстови на споменици и спомен-плочи.

      Следната серија услови се однесува на работата на мешовитата историска комисија. Таа ќе треба да се усогласи за личности и настани од „заедничката историја до 1944 година", а меѓу нив се набројуваат „Гоце Делчев, ВМРО и Илинденското востание“. Откако Комисијата ќе ги усогласи тие ставови, истите ќе треба да се пресликаат на информативни табли и други ознаки на историски и културни споменици. Ќе треба да се договорат и конкретни датуми за одбележување на заеднички настани и личности, но притоа, „политичките претставници, претставниците на државните институции во Северна Македонија, како и медиумите финансирани од државниот буџет“ ќе мораат „да ги засноваат своите изјави и коментари на текстовите кои ќе ги договори Комисијата."

      Јазик со ѕвездичка

      Третата група услови се однесува на самиот тек на преговорите со ЕУ. Тука, Софија предлага освен Поглавјата 23 и 24 кои се отвораат на почетокот на преговорите и остануваат отворени до крајот на процесот, да остане отворено и Поглавјето 35 (Други прашања), во кое одново се наметнува обврската да се следи почитувањето на Договорот за добрососедство. Клучното барање во овој дел е никаде во документите на ЕУ да не фигурира „македонскиот јазик“, односно ако веќе мора, да се користи терминот „официјален јазик на Република Северна Македонија“. Доколку, како што се наведува, „постои апсолутна неопходност да се користи терминот ’македонски јазик’ во документи и ставови на ЕУ, со ѕвездичка во фусноста да се појаснува дека е тоа „согласно Уставот на Република Северна Македонија“. Ова барање финишира со заклучокот дека „треба да биде јасно дека јазичната норма која е прогласена за уставен јазик во Република Северна Македонија, е поврзана со еволуцијата на бугарскиот јазик и неговите наречја со неговата кодификација во 1944 година."

      „Ниту еден документ во процесот на пристапување не може да се сфати како признание од бугарска страна за постоењето на ткн. 'македонски јазик’ различен од бугарскиот“, заклучува бугарската влада.

      Историјата во оригинал

      Кога ќе дојде на ред Скопје да ја одржи втората меѓувладина конференција, Софија сака веќе да биде исполнета уште една серија услови. Имено, дотогаш историчарите ќе треба да постигнат согласност за уште една група личности и настани од историјата до 1944 година (не се наведува кои); потоа дотогаш ќе треба „да се хармонизираат училишните програми по историја и литература во двете земји“, и дополнително: „историските и литературните извори од 19 и 20 век, паралелно со адаптираните текстови, да се претставуваат и изучуваат и во оригиналната форма на која биле напишани“.

      Во следната фаза од преговорите, Бугарија ќе инсистира Македонија да ја приложи „учебната програма по историја, географија и литература“ од основните училишта до универзитетите во кои веќе ќе бидат имплементирани сите договорени одлуки на историската Комисија. Истото се однесува и на спомениците во земјата. Во оваа фаза ќе се бара и „надминување на говорот на омраза во јавниот простор“, особено кон лица кои се идентификуваат како Бугари, но и поголема транспарентност за сопственоста и финансирањето на медиумите.
      И конечно, исполнувањето на сите овие барања ќе се земат предвид во последната фаза од преговорите, кога Бугарија ќе треба да го потпише и ратификува договорот за членство на Северна Македонија во ЕУ.

      DW.COM

      Comment

      • Karposh
        Member
        • Aug 2015
        • 863

        Why shouldn't the Bulgarians be demanding this from Zaev. After all, he gave the Greeks and Albanians everything they asked for...Why shouldn't the Bulgarians get something as well? Fair is fair.

        Comment

        • Carlin
          Senior Member
          • Dec 2011
          • 3332

          Originally posted by Karposh View Post
          Why shouldn't the Bulgarians be demanding this from Zaev. After all, he gave the Greeks and Albanians everything they asked for...Why shouldn't the Bulgarians get something as well? Fair is fair.
          Yep .. Even the residents of Arachinovo were promised that 300 people will be hired – as pilots.

          URL:





          Comment

          • Carlin
            Senior Member
            • Dec 2011
            • 3332

            ИВАЈЛО ДИЧЕВ: ВЛАДАТА ВО СОФИЈА МАНИПУЛИРА СО МАКЕДОНСКОТО ПРАШАЊЕ ЗА ПОЛИТИЧКИ ПОЕНИ

            12.10.2019

            URL:


            Декларацијата на бугарската Влада со која се бара Македонија меѓудругото да се откаже од македонскиот јазик во рамките на ЕУ, како и тоа да ги отстрани сите написи во кои стои дека Бугарија била на страната на фашистите во Втората светска војна, за Иваjло Дичев, професор по културна антропологија на Универзитетот во Софија е смешна.

            Дичев за ТВ24 вели дека Бугарија не е толку моќна држава во Eвропската унија и не може да одигра улога на некаков многу силен партнер кој ќе поставува свои услови за евроинтеграциите на Македонија. Според Дичев Владата во Софија манипулира со македонското прашање за политички поени во пресрет на локалните избори во бугарија.

            - „Во моментов имаме локлани избори и нашите крајно десни националисти се чудат што да измислат бидејќи се беспомошни и ништо суштествено не направија во својот мандат и затоа ќе измислуваат подобни теми. Сметам дека целата таа работа е предизборна и се надевам дека во октомври ќе се разреши. Нашиот премиер Борисов е многу податлив на влијание од големите европски сили, така што мислам дека кога ќе го притиснат од ЕУ дека целата таа работа ќе се надмине. За жал нашата јавност тука многу лесно се фаќа за вакви теми - чив бил Гоце Делчев и слично, наместо да гледаме напред - на тоа дека ни претстои најпосле отворање на границите, железницата, размена на трговијата, ние се занимаваме со глупости.“ - Ивајло Дичев - Професор по културна антропологија на Универзитетот во Софија.

            Според Дичев тезата за еден народ во две држави многу тешко ќе помине во Европската Унија и е далеку од европскиот концепт.

            - „Нашите луѓе тука очекуваат со луѓето на Северна Македонија да ја применат тезата, како што ја нарекуваат еден народ - две држави. Вашата држава сега е составена од Македонци, Албанци, Турци. Ние сме тука балкански микс. Можеме да кажеме дека сите сме балкански народи, но таа етничарска теза мислам дека особено во европски контекст многу тешко ќе помине. Многу тешко нашите ќе отидат во Европскиот Совет и ќе кажат аргумент дека ние сме еден етнус, тоа е многу заостанато така што мислам дека едноставно е смешно. Eвропа нема етности. Eвропа има национални држави кои се составени од различни етнички групи, култури и елити.“ - Ивајло Дичев - Професор по културна антропологија на Универзитетот во Софија.


            За бугарскиот професроор смешно е и барањето на Бугарија, Македонија да се откаже од македонскиот јазик.

            - „Замислете сега утре Германците да им кажат на Данците да стават ѕвездичка и да кажат вашиот јазик е произведен од нашиот. Тоа е смешно. Толку е смешно што не можам и да си преставам како може тоа официјално да се изнесе. Се надевам дека ќе поминат изборите тука и ќе се измислат други теми за дискусија и за политиканство“ - Ивајло Дичев - Професор по културна антропологија на Универзитетот во Софија.


            Професорот Дичев е еден од групата на бугарски интелектуалци кои започнаа петиција против декларацијата на бугарската влада во однос на ЕУ интеграциите на Македонија, а во која се наведуваат серија услови и закани за блокада.

            Опозиционерот Христијан Мицкоски пак денеска обвини дека Владата на Заев дозволува државата да биде подложна на уцени и закани од соседите, а дека Премиерот излажал кога рекол дека со потпишувањето на договорот за добрососедство со Бугарија сите пречки за евроинтеграциите на земјава се надминуваат.

            Заев пак вчера изјави дека идентитетот не е прашање за кое се преговара во 21виот век и дека очекува поддршка од Бугарија за добивањето датум за почеток на преговорите на Макеоднија со ЕУ.

            Comment

            • Carlin
              Senior Member
              • Dec 2011
              • 3332

              Latest reports from Ohrid: there is no agreement on Gotse Delchev between Macedonian and Bulgarian historians meeting in Ohrid. Karakachanov has sounded off stating that if "North" Macedonia does not "resolve" the Delchev issue there will be no EU as a consequence. He also said that Macedonia celebrating October 11 a few days ago was a dumb move.

              Comment

              • Carlin
                Senior Member
                • Dec 2011
                • 3332

                ТОДОРОВ ЗА РСЕ: БУГАРСКИТЕ БАРАЊА СЕ НЕПРИФАТЛИВИ И НАВРЕДЛИВИ ЗА МАКЕДОНЦИТЕ (ВИДЕО)

                URL (the link below has the 12 minute interview with Todorov):
                Треба да има одреден одговор на тие барања кои се неприфатливи, дрски, безобразни и навредливи за…


                Треба да има одреден одговор на тие барања кои се неприфатливи, дрски, безобразни и навредливи за чувствата на етничките Македонци, особено прашањата на јазикот и на етничкиот идентитет, но политичарите треба да одлучат како и на кој начин ќе одговорат на таа рамковна позиција на бугарската влада, вели историчарот Петар Тодоров, кој е член на македонско-бугарската комисија за историски и образовни прашања, во неделното интервју на РСЕ.

                Comment

                • Rogi
                  Senior Member
                  • Sep 2008
                  • 2343

                  There's something about Stevo Pendarovski's weird, uncoordinated bobbing head and mannerism that reminds me of David Byrne from Talking Heads, especially during the intro to this version of Once in a Lifetime...

                  Comment

                  • Liberator of Makedonija
                    Senior Member
                    • Apr 2014
                    • 1595

                    Article in 'Macedonian-Australian Weekly' about an update on the areement, the terms are abhorrent and insulting to say the least - completely one sided in favour of Bulgaria.
                    I know of two tragic histories in the world- that of Ireland, and that of Macedonia. Both of them have been deprived and tormented.

                    Comment

                    • vicsinad
                      Senior Member
                      • May 2011
                      • 2337

                      Serboman one day, Bugaroman the next...the good old days are back.



                      Macedonia’s first Foreign Minister Maleski continues to denigrate Macedonians, says Delcev and Misirkov were Bulgarians

                      The first Minister of Foreign Affairs, Denko Maleski, continues to denigrate Macedonia and the Macedonians.
                      After a few days ago in a column he stated that Macedonians and Bulgarians were one people and that the Ilinden Uprising was an ordinary “revolt” of the Bulgarian population, Maleski in a statement to Bulgarian media now says that Goce Delcev and Krste Petkov Misirkov were Bulgarians.

                      When asked by the journalist what Delcev and Misirkov were, Maleski said that there are no doubts that they were “Bulgarians”.

                      He is Bulgarian, obviously, Maleski said about Misirkov.
                      That’s true he declared himself as Bulgarian, that’s so, his Bulgarian national feeling cannot be denied, he said about Goce Delcev.

                      Maleski does not even mention the word “Macedonia” but speaks of “his country” being in a delicate phase before the start of negotiations with the EU and that Bulgaria could exercise its veto power. They have to face the historical truth that we were one people, says the professor.

                      Academician Blaze Ristovski, shortly before he died, said that Maleski never minded being in the highest state positions without having any faith in Macedonia at all.

                      Ristovski, who was deputy prime minister in the first expert government in 1991, said that when Maleski was offered to be foreign minister, he accepted but stressed that he was against Macedonia’s independence. When he left the meeting with Ristevski on his way out, he said “independence but only without me”.

                      However, the fact that Macedonia still became independent did not prevent him from accepting the position of the first Minister of Foreign Affairs at a time when our country received the reference “FYROM” in the United Nations.

                      Since then, Maleski has never mentioned that Macedonians are Bulgarians and it is unclear why only now he has become aware of his national feelings.

                      Comment

                      • Carlin
                        Senior Member
                        • Dec 2011
                        • 3332

                        Полемика- Огнен Вангелов: Што е проблематично во тезите на Денко Малески?

                        Comment

                        • Liberator of Makedonija
                          Senior Member
                          • Apr 2014
                          • 1595

                          Just goes to show these people swtich stances and ideologies depending on who they're benefiting from at the time
                          I know of two tragic histories in the world- that of Ireland, and that of Macedonia. Both of them have been deprived and tormented.

                          Comment

                          • Carlin
                            Senior Member
                            • Dec 2011
                            • 3332

                            Message for D. Maleski:

                            "... it has been suggested by competent scholars that at the time of the founding of the Bulgarian state in 1878, less than 50% of the new state's population may have been Bulgarian. Within a few decades this percentage rose to form an unchallengeable majority, partly, at least, through the assimilation of non-Bulgarian elements in the population. [Stefan Troebst, 'Nationale Minderheiten'. in Klaus - Detlev Grothusen (cd.). Sudosteurope-Handbuch. Band VI: Bulgarien (Gottingen. 1990).]"

                            -- NATIONALITY IN THE BALKANS: THE CASE OF THE MACEDONIANS, by F. A. K. Yasamee (Balkans: A Mirror of the New World Order, Istanbul: EREN, 1995; pp. 121-132)

                            Comment

                            • Carlin
                              Senior Member
                              • Dec 2011
                              • 3332

                              Head of the joint Macedonian-Bulgarian historic committee: If the Macedonian language is a condition, then negotiations with the EU don’t even have to start

                              URL:


                              If the condition for Macedonia to start negotiations with the European Union is giving up the Macedonian language, then such negotiations are not even necessary to start, said the head of the Macedonian team in the joint commission with Bulgaria on historical and educational issues, Dragi Gjorgiev. He explained to Kanal 5 that the tension between Macedonia and Bulgaria over identity issues could only adversely affect the commission‘s further work.

                              According to Gjorgiev, Bulgaria’s positions contribute to the Macedonian side raising the guard with a feeling of distrust in Bulgaria and Bulgarian politics because the Macedonian language is a reality and has never been nor will be a topic of discussion in the work of the commission.

                              In my opinion, Macedonia should absolutely not discuss and put the language on the table. It is an absolute question, the reality and the existence of the Macedonian language, and Macedonia should not open that topic at all or keep that question open. No matter how close these two languages are, no matter how much we do not need translators when we talk to the Bulgarian side, it is about two languages and from that aspect absolutely no discussion about the Macedonian language should be allowed, this matter is closed, says Dragi Gjorgiev, head of the Macedonian team of experts in the joint Macedonian-Bulgarian Commission on Historical and Educational Issues.

                              Comment

                              • Carlin
                                Senior Member
                                • Dec 2011
                                • 3332

                                Доминација или демократија?

                                URL:


                                Огнен Вангелов

                                Доктор по политички науки

                                По однос на дебатата за тоа дали Гоце Делчев бил Бугарин и за што се залагал во својата борба, бидејќи тоа стана клучна тема за односите меѓу нас и Бугарите, како и за нашите евроинтеграции, еве една хипотетичка ситуација.

                                Според некои бугарски извори, десетици илјади македонски државјани побарале и добиле и бугарско државјанство. Општо е познато дека за добивање бугарско државјанство мора да се даде изјава дека лицето кое бара државјанство се чувствува како Бугарин и мора да го „докаже“ своето бугарско потекло. Критериумите за тоа што се прифаќа како „доказ на потеклото“, не се баш познати. Како и да е, да претпоставиме дека некој од тие што се родени во Македонија, а потоа побарале и добиле и бугарско државјанство ќе добие, на пример, Нобелова награда и ќе стане една од клучните историски фигури. Која земја ќе смее да ја слави таа личност како дел од сопствената историја? Да речеме, за стотина години, кога лицето нема да биде живо, ќе постои доказ во бугарските архиви дека тој/таа се декларирал/а како Бугарин/Бугарка и врз основа на тоа Бугарија ќе инсистира насекаде да пишува дека тоа е личност од бугарската историја. И со тоа да ги условува односите меѓу државите. И како тоа може рационално да се реши?

                                Не мора ни толку да е хипотетичка ситуацијата. Имаме и конкретна, прилично слична ситуација во Србија и Хрватска. Имено, и Србите и Хрватите го слават Никола Тесла како дел од сопствената историја. Ситуацијата не е идентична, но е доволно слична. Во Хрватска Никола Тесла се нарекува хрватски научник, од српско потекло (а во јавниот дискурс акцент се става на „хрватски“), додека Србија се противи на тоа да биде нарекуван хрватски научник. Бугарите спорат со нас за тоа како Делчев го чувствувал сопствениот идентитет и какви идеали имал. Имено дали се борел за бугарската кауза во Македонија или се залагал за македонска автономна кауза, како и за која држава е поважно неговото наследство, за Македонија или за Бугарија?

                                Србија и Хрватска не се некој пример за сјајни меѓусоседски односи, но не гледам дека Хрватска го поставува именувањето на Никола Тесла како услов во преговорите на Србија со ЕУ. Си дозволуваат, макар и со негодувања, да не се согласат околу толкувањата за улогата на Тесла во нивната историја.

                                Секој национален наратив (без исклучок) се заснова на селекција на настани, личности и процеси кои ја оформуваат идејата за посебноста на нацијата, наспроти наративите на другите. Но, тие наративи иако посебни, не мора да бидат нужно исклучиви. Процесите на помирување во втората половина на 20. век кај големите држави во Европа се состојат и во преиспитување на наративите кои содржат омраза и нетрпеливост кон другиот. И тоа освен што е легитимно е и пожелно кога во 21. век се трудиме да создадеме постнационален наратив во рамките на ЕУ.

                                Разговорите меѓу нас и Бугарија треба да се фокусираат на тоа како да се обликуваат тие наративи за да се отфрли исклучивоста, негативните стереотипи и омразата, а тоа со добра волја може да се направи. Но наметнување хегемонистички позиции не може да доведе до зближување бидејќи ќе се создаде нова фрустрација и нови основи за постојан сомнеж. Ефектот ќе биде сосема спротивен ако се инсистира на таква ексклузивистичка рамка како што наметнува бугарската политика (преку својата комисија).

                                И ако се навратиме на славењето личности од историјата, ова воопшто не е уникатна ситуација меѓу нас и Бугарија туку е повеќе правило, отколку исклучок низ Европа. Освен примерот на Никола Тесла, има и други историски личности што се важни за повеќе држави и кои се споделени, секој на свој начин. И за нив имало спорови.

                                Еден класичен пример е спорот за етничкото потекло на Адам Мицкиевич кој е важен и за Полска и за Литванија. Некои Срби инсистираат на српското потекло на Шандор Петефи (под името Александар Петровиќ), но несомнена е неговата важност за унгарската култура и национална борба. Според други извори немал српско потекло. Русија и Украина исто така имаат сопернички наративи за споделената историја пред создавањето на украинската република во рамките на СССР. И јазикот е исто една од темите на несогласување.

                                Очигледно е дека националните наративи според својата природа се меѓусебно тензични и треба да се навикнеме на повеќе толкувања за исти личности или настани, барем додека националните наративи не ја изгубат својата мобилизирачка моќ и не станат помалку битни за државите и луѓето кои живеат во нив. Се веруваше дека Европската Унија треба како краен производ да го даде пост-националниот период, но тоа очигледно е далеку од реалноста. Кога и дали тоа ќе се случи е предмет на постојани и живи социолошки и филозофски дискусии, но до тогаш мора да се научиме да живееме со разликите и да ги намалуваме основите за конфликт.

                                Сепак има одредени граници до каде може да се „растегнува“ различното читање на историјата. Дел од таа работа е и непријатна, зашто секој треба да се погледне себеси и да ја преиспита и улогата на сопствената земја во одредени периоди од блиското минато. Германија е одличен пример за тоа како се прави историско соочување и со срамните моменти од сопствената историја. Но, и во Германија како и во други земји во Европа има ревизионистички наративи за блиското минато, посебно за улогата на нацизмот и холокаустот. Ревизионистичките идеи за прогонот на Евреите, на пример, се живи и во Полска и во Унгарија . Тоа е, меѓу другото, производ и на политичките борби и поларизации, а не само на „различно“ читање на историјата.

                                Од таа перспектива, инсистирањето целиот фокус и енергија меѓу нас и Бугарија да се троши на една личност од историјата како Гоце Делчев, а притоа под тепих да се ставаат многу побитни теми од уште поблиското минато имаат, според мене, многу попрагматична цел. Имено, Бугарија и до ден-денес не ја признава својата улога на окупатор во Македонија во Втората светска војна и до ден-денес негира дека го организирала истребувањето на Евреите од Македонија. Тоа, меѓу другото, е јасно видливо со барањата да се бришат референци од историјата каде што бугарската власт во тоа време се нарекува окупаторска. Со барањето да се стави датум на почеток на македонскиот идентитет во 1944 година, всушност бугарскиот естаблишмент сака да ја споделиме и историјата од Втората светска војна, односно да се релативизира учеството на бугарската држава во злосторствата, бидејќи, според нивното читање на тие настани, бугарската држава учествувала во ослободителна војна, а не во завојувачка. И оттука, и одговорноста за злосторствата кои се случиле за време на војната треба да бидат и споделени. Но, бугарска окупација имаше и во југоисточна Србија. Дали Бугарија денес од Србија бара ревизија на српската историја која вели дека во тој период дел од нејзината територија бил под бугарска окупација?

                                Потоа, Бугарија постојано зборува за македонска историја создавана со декрети, притоа обидувајќи се да интервенира во историјата токму со декрети. Во изјавата кон Одлуката на Европската Комисија за отпочнување преговори со Македонија и Албанија, Бугарија нагласува дека пред таа да се согласи на преговарачката рамка меѓу ЕУ и Северна Македонија, нејзин услов ќе биде Северна Македонија во документите на ЕУ да може да се нарекува само Република Северна Македонија, а не и Северна Македонија скратено, бидејќи името Северна Македонија наводно означувало и дел од бугарската суверена територија. Таа исто така инсистира на употреба на терминот „јазик на Република Северна Македонија“ и на тоа дека ниту еден документ на ЕУ не смее да се толкува како признавање на некаков си „македонски јазик.“

                                Бугарија во документот исто така бара Македонија да не поддржува никакви организации кои ги бранат правата на македонско малцинство во Бугарија, вклучувајќи го тука и Советот на Европа (!); потоа Македонија да изјави дека „не постои ни историска ни демографска основа за малцински статус за која било група граѓани на територијата на Бугарија“, а притоа истовремено бара гаранции дека луѓето во Македонија што се чувствуваат како Бугари ќе бидат заштитени од дискриминација. Со други зборови, Бугарија со своевиден декрет бара забрана на споменување каков било македонски идентитет во Бугарија и гаранција за штитење бугарски идентитет во Северна Македонија.

                                Во Изјавата таа исто така инсистира на заедничка историја до 1944 година, иако не објаснува никаде зошто токму до 1944 година кога се знае дека тогашна Вардарска Македонија била во рамките прво на Србија, а потоа на Кралството СХС и Југославија од 1912-13 до 1944 година. Врз основа на што се темели таа „заедничка историја“ од 1912 до 1944 година? Тоа нč навраќа на темите за бугарското соочување со темните страни од својата историја и оправдувањето за ревизионистичкиот наратив, сега и преку Изјава додадена на документи на Европската Унија.

                                Тоа се несомнено непријатни теми за Бугарија која преку својата предност како членка на Европската Унија сака да изврши притисок еднаш засекогаш да се избришат од сеќавањата и мрачните делови од нејзината историја. Така што, проблемот не е дали ќе го славиме Гоце Делчев заедно туку дали Бугарија ќе собере сили да го преиспита и своето мрачно минато, а не да го брише на начин што ќе го наметнува својот наратив во историографијата на соседна држава, кој за жал, сč уште е ревизионистички за настаните од блиската историја.

                                Comment

                                Working...
                                X