“There’s a time when the operation of the machine becomes so odious, makes you so sick at heart, that you can’t take part, you can’t even passively take part, and you’ve got to put your bodies upon the gears and upon the wheels, upon the levers, upon all the apparatus and you’ve got to make it stop, and you’ve got to indicate to the people who run it, to the people who own it, that unless you’re free, the machine will be prevented from working at all” - Mario Savio
Came across this the other day, thought i’d put it up should anyone wish to discuss.
I watched the whole thing and, to be perfectly honest Tomche, I got the feeling that Kenneth was holding back. I'm sure he's well aware of Greek fanaticism and the peril that any historian puts himself in for daring to shatter the Greek myths on Macedonia. Even hinting at any non-Greekness of the Ancient Macedonians would cause an uproar in Greece so he has chosen to tread lightly and sugar-coated it in my opinion. Good on him though. It's about time Greeks started hearing this stuff more and more. The only claim they had on Macedonia was a supposed link to history (which was never a legitimate reason for the displacement and assimilation of existing peoples anyway). If that starts disappearing then they have no legs to stand on. They are left with only one card up their sleeve which, unfortunately for us, happens to be the trump card, the Turkish refugees from 1922 - Today's Greek Macedonians.
Not ready to write an essay about this speech, but I'll start with the first 2 minutes and the map, which is wrong and is actually a map of modern Greece.
Pella was a PORT (believe it or not), the size of Thermaic Gulf was double in antiquity, the area you can see between the sea and Pella (in his maps) was first... sea, later a mix of swamp, lakes and wide rivers through which boats would arrive at the PORT of Pella.
Pella was a typical Greek Mediterranean port with an extreme rate of trade (which is exhibited today in the Museum of Pella) thus the first argument (he uses it at the very beginning of his speech) that Macedonians were not Mediterranean because they were inland mountain people goes to the swamp… of Pella.
Dion was also a port which is also unbelievable if you visit it and see how far from the sea it is today. It also feels seemingly high in the feet of Olympus but the altitude is only 30m.
The purpose of this book is to show that the ethnic groups of ancient Greece, like many ethnic groups throughout the world today, were not ultimately racial, linguistic, religious or cultural, but social groups whose "origins" in extraneous territories were just as often imagined as they were real. This is the first study to treat the subject from a truly interdisciplinary point of view, embracing literature, myth, archaeology, linguistics and social anthropology. It also outlines the history of the study of ethnicity in Greek antiquity.
Not ready to write an essay about this speech, but I'll start with the first 2 minutes and the map, which is wrong and is actually a map of modern Greece.
Pella was a PORT (believe it or not), the size of Thermaic Gulf was double in antiquity, the area you can see between the sea and Pella (in his maps) was first... sea, later a mix of swamp, lakes and wide rivers through which boats would arrive at the PORT of Pella.
Pella was a typical Greek Mediterranean port with an extreme rate of trade (which is exhibited today in the Museum of Pella) thus the first argument (he uses it at the very beginning of his speech) that Macedonians were not Mediterranean because they were inland mountain people goes to the swamp… of Pella.
Dion was also a port which is also unbelievable if you visit it and see how far from the sea it is today. It also feels seemingly high in the feet of Olympus but the altitude is only 30m.
СОЗДАВАЊЕ И РАЗВИТОК НА ДРЕВНАТА МАКЕДОНСКА ДРЖАВА, Душица Петрушевска
Рана историја (vii—vi в. пред н. е.)
На територијата на Македонија во текот на столетијата се населувале различни племиња, се мешале, се крстосувале, се асимилирале, додека не влегле во составот на македонската народност. Најстарото население веројатно било сродно со предгрчкото — населено во Егеја. По него се населиле Траки и Илири, во текот на вториот милениум пред н. е. Меѓу најстарите племиња биле Бригите (Фриги, Фригијци), па племињата на Едонците (Мигдонците, Бисалтите, Ситонците). Стари племиња биле и Пајонците и Пелагонците, чијашто етничка припадност не е утврдена. Според тоа, повеќе елементи одиграле улога во формирањето на јазикот и народноста на старите Македонци.
Раната историја на Македонија е слабо позната. Пишаните извори даваат многу скудни податоци за најраниот период на македонското минато.
Основањето на првата држава на територијата на Македонија античката традиција му го припишува на кралот Пердика. Бидејќи предците на кралот Пердика биле од Арг, и неговата династија е наречена Аргеади. По кралот Пердика традицијата знае имиња на уште петмина владетели до крајот на vi век. Тие се: Аргеј, Филип, Аероп, Алкета и Аминта. Точната хронологија на нивното владеење не е позната: таа се определува приближно со тоа што владеењето на Пердика, се става во првата половина на vii век пред н. е. (околу 707—645). Меѓутоа, формирањето на македонската држава бил долготраен процес. Тој почнал во vii в. со слегувањето на македонските племиња од северозападните и западните планински краишта (Горна Македонија) во централниот дел на рамнината на Долна Македонија. Тој процес продолжил со нивното продирање во околните области, а завршил некаде кон крајот на vi односно кон почетокот на v в. пред н. е. Дотогаш оние области биле населени со споменатите трачки и други племиња. Ова старо население делум се иселило, делум загинало или се стопило со завојувачите, се претопило во Македонци.
За јадро на старата македонска држава се смета областа помеѓу реките Лудија и Аксиј (Могленица и Вардар). Тука биле и македонските престолнини Ајга, Едеса (денешниот Воден) и Пела. Оттука државата се ширела во сите правци, а најголемо пространство достигнала во времето на Филип ii.
Уште античките автори ги разликувале, според конфигурацијата на теренот, Горна и Долна Македонија. Во Горна Македонија ги вбројувале следните области: Орестида, која го опфаќала горниот тек на реката Халијакмон (Бистрица) и басенот на езерото Келетрон (Костур); северно од неа била Линкеетида, што се протегала по средниот тек на реката Еригон (Црна); североисточно од неа Пелагонија, а јужно Елимеја, по средниот тек на реката Халијакмон; кон Епир се наоѓале Тимфаја и Параваја. Во Долна Македонија влегувале: Пиерија, тесен крајбрежен појас долж Термајскиот Залив од утоката на Пенеј до утоката на Халијакмон; Ботиаја, централен дел помеѓу Лудија и Аксиј; дел од Пајонија, околу средниот тек на Аксиј; Еордаја, планинска област во внатрешниот дел на Македонија, околу Островското Езеро; Алмопија, мала плодна област по горниот тек на Лудија; источно од Аксиј до реката Стримон (Струма) над Халкидик се простирале областите Мигдонија, Крестонија и Бисалтија.
Класното општество и државата порано се појавиле во Долна Македонија. Имено, горномакедонските племиња од своето населување помеѓу остатоците од туѓи племиња дошле во допир со населението што под влијание на Грците се наоѓало на повисок степен на развиток. Тоа довело кај нив до побрзо раслојување, до јакнење на аристократијата и до распаѓање на нивните племенски врски. Во Горна Македонија подолго се одржало племенското устројство и овие племиња им давале отпор на владетелите од Долна Македонија се додека Филип ii не ги приклучил кон својата држава.
И покрај тоа што податоците поврзани со имињата на првите македонски владетели се повеќе легендарни, тие укажуваат на една постојана борба меѓу Македонците и околните племиња во процесот на формирањето на државата. Илирите се јавуваат како непријатели на Македонија во овој ран период, а тоа ќе остане така речиси во текот на целата нејзина историја. Како борец против Илирите се споменува Аргај (приближно 659—645) и Филип i (644—640), за кого традицијата вели дека и загинал во борба со нив. За другите владетели на оваа династија до крајот на vi век пред н. е. податоците се мошне скудни.
Diodorus of Sicily: in Twelve Volumes. VIII, Books XVI.66-95 and XVII. trans. C. Bradford Welles, Loeb Classical Library 422 (Cambridge, MA: Harvard University Press/London: William Heinemann, 1970), pp.404-405. Book 17, chapter 99, paragraphs 5-6.
Comment